Rekoste poštovani, citirajući Bodrijara, da: "...za razliku od istorijskog događaja kome je kao model poslužila revolucija, kako smatra autor, u vremenu u kome „istorija funkcioniše s one strane svog kraja“, kada se više ne veruje u nekakav njen krajnji cilj i poslednju svrhu kojoj bi navodno težila..., događaj se više ne razvija po pravilima modalne logike. Nije više reč o tome da nešto moguće postaje stvarno, da se ide od potencijalnog ka aktualnom, da nešto najpre mora biti predvidljivo i zamislivo da bi bilo učinkovito i ostvareno. Upravo obrnuto, u ‚postistorijskoj‘ epohi na jedan neobičan i nelogičan način, događaj se, kaže autor, prvo obistinjuje pa se tek potom poima kao moguć. Jedino ovakva „inverzna temporalnost“, ovakav „vremenski paradoks“ može objasniti činjenicu da se događaj događa ni iz čega ili iz ničega, nepredvidljivo i neobjašnjivo, na način da nam se neposredno i očevidno natura... upravo događaj ono što danas predstavlja jedinu i istinsku pretnju vladajućem poretku sveta. To je i osnovni razlog zbog čega je danas sva politika, ukupna politička moć, kako kaže Bodrijar, jedna negativna moć odvraćanja, moć suzbijanja i prevencije koja se sva sažima u sistemu bezbednosti koji je u potpunosti iscrpljuje. Politika danas ne izražava ništa pozitivno, ona nije ni izumevajuća ni ofanzivna moć, već je sva defanzivna i veštačka, svedena na imunološke i profilaktičke zadatke...", što me upućuje na NEŠTO DRUGO, a VRLO KARAKTERISTIČNO za filosofiranja mislilaca iz Beograda. Priznajem, nisam profesionalni filosof, već možda, kao dipl. molekularni biolog i fiziolog, samo PRIUČENI natur-filosof, koji se, zbog potreba struke, a i lične radoznalosti, interesuje za probleme mišljenja i promišljanje samo... No, ono što imam da vidim, a kako uspevam da pojmim, onako kao OBRAZOVANI LAIK, ukazuje na JEDNOSTRANOST! I to jednostranost koja nije samo kod ovog prikaza Bodrijarovog rada, već i kod originalnih radova srpskih filosofa! Elem, da obrazložim, ali u drugom prilogu!
Preporuke:
0
0
2
sreda, 13 oktobar 2010 09:36
thinking maize ponovo!
Kao što rekoh imam JAK UTISAK o jednostranosti filosofiranja VEĆINE srpskih filosofa, kako onih koji se javljaju na ovom sajtu (zbog tekućih događaja ili zbog uže filosofskih razmatranja), ali i Van njega, bilo u elektronskoj ili papirnoj formi. Radi se o STROGOJ USMERENOSTI VEĆINE SRPSKIH FILOSOFA SAMO NA ZAPADNE FILOSOFEME, ma bile one od nemačkih, francuskih, anglosaksonskih ili inih mislilaca. To BODE OČI, da čovek dolazi u iskušenje da citira Meredita (citiram ga i ja!):
"NjIHOVI MUDRIJAŠI
VIDELI SU
ELEKTRIČNO SVETLO
NA ZAPADU,
I DOĐOŠE
DA GA OBOŽAVAJU!",
što I NIJE BAŠ POHVALNO ZA NAŠE MISLIOCE! OBRAZLOŽENjE: Vrlo je interesantno da, sem kruga oko Dušana Pajina i časopisa "Kulture Istoka" niko nije ni pokušao da PROMIŠLjA STVARNOST (kakva god ona bila i koju god filosofemu "upotrebili" za to!) NA ISTOČNjAČKI, NE-ZAPADNI NAČIN. Npr. Pajin to čini, istina polazeći od npr. Prinstonske gnoze itd., ali i čitajući, prevodeći i komentarišući i ORIGINALNE NE-ZAPADNE FILOSOFSKO-RELIGIOZNE TESTOVE (npr. poeme "Nosorog" ili "Zapis o veri u duh"). No, on je IZUZETAK na beogradskoj filosofskoj sceni, usmerenoj samo na ZAPADNU FILOSOFSKU PARADIGMU! Kao da Pavle Jeftić nije 1929 g. preveo "Bhagavad Gitu", sa uvodom prof. Miloša Đurića! I kao da i neki filosofi srpske nacionalnosti, ali iz zagrebačkog filosofskog kruga (npr. Čedomil Veljačić i Rada Iveković) nisu se tim bavili! Sve je to shvatano kao egzotika, povezana sa Titovom politikom nesvrstanosti! Takođe, sem krugova oko SPC, uglavnom aktivnih teologa, pa i monaha i episkopa, NIKO SE NIJE BAVIO RUSKOM TEOLOŠKOM MIŠLjU, sem delimično pokojnog Nikole Miloševića! Da li ovo asocira na izvesnu PROVINCIJALNOST beogradskih mislilaca?! Ne znam, ali znam da je ovo, u svakom slučaju, JEDNOSTRANOST! Jer, šta kažete o prof. Zvonku Mariću koji promišlja filosofske osnove moderne fizike i raspravlja o Borovom principu komplementarnosti, ne uzimajući i HOLISTIČKI PRISTUP, tako zastupljen na Istoku! Kao da ne zna za Fritjofa Kapru?!
Preporuke:
0
0
3
sreda, 13 oktobar 2010 09:55
thinking maize, KRAJ!
Možda mi, kao OBRAZOVANOM LAIKU, nešto i promiče, možda sam se o nekog od naših mislilaca i ogrešio, ali da je DISKURS VEĆINE SRPSKIH FILOSOFA ČISTO ZAPADNjAČKI, to je ČINjENICA! Kao što je i činjenica da je taj diskurs UGLAVNOM KOMENTAR promišljanja Zapadnih Mislilaca. A šta je to, nego kad npr. drug Mario Kalik govori o npr. "KLASNOJ BORBI"?! Ili kad g-đica Bogdan Koljević govori o "HUMANISTIČKOJ MISLI"?! Priznaće SVAKO IOLE POŠTEN, da se radi o KLASIČNIM TERMINII TECHNICII Zapadnjačkih filosofskih diskursa! Nigde ne videh da je neko POKUŠAO da GORENAVEDENI CITAT Bodrijara ISTUMAČI polazeći od npr. hrišćanskog terminii technicii PUNOĆA VREMENA?! Priznaćete, čak i ako niste vernik, da je to VEOMA DOBAR OPIS PRELASKA KVANTITETA U KVALITET, PRELAZAK JEDNOG ENTITETA U DRUGI ili OPIS PRELASKA IZ JEDNOG U DRUGO STANjE, tačnije USLOVA ZA TAJ PRELAZAK! Da li se varam?! Možda!? Ali zar AMA BAŠ NIKOME NIJE PALO NA PAMET DA POKUŠA I DA TAKO RAZMIŠLjA?! Da bude OPEN MINDED?! Čisto kao vid IGRE, ako ništa drugo!? Da dodam, IGRA nije BAŠ TAKO BEZNAČAJNA i BEZAZLENA, jer, kao što znate, sadašnja MOĆ ZAPADA se umnogome zasniva na VEOMA RAZVIJENOJ TEORIJI IGARA! Dragi srpski filosofi budite OTVORENOG UMA i za DRUGE FORME FILOSOFIRANjA, jer stvarnost našeg naroda je VRLO KOMPLEKSNA, a ne samo teška i ne može se RAZREŠITI JEDNOSTRANIM PRISTUPOM, ma bio on tako superioran, kao Zapadni! Think about those things!
Preporuke:
0
0
4
sreda, 13 oktobar 2010 14:04
Filozof Profesionalac
Dragi THinking Maize,
Stvar je u tome sto je, nazalost, filozofija i nastala i razvijala se na Zapadu. Tzv. "ne-zapadna" filozofija uglavnom NIJE filozofija. O tome se radi. Ali verujte, takodje, da najbolji primeri filozofije nemaju mnogo veze sa politickim ponasanjem Zapada prema Srbiji. Bas suprotno. To je jako vazno, kako ne bismo dospeli u situaciju da neselektivno i lacki (i opasno) mrzimo sve sto dolazi sa Zapada.
Inace pohvale za izvanredan prikaz g.Marasa.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 13 oktobar 2010 14:21
thinking maize, Post Scriptum
Neko nekad reče da se ISTINSKI PROBOJ u ljudskom razmišljanju, stvaralaštvu i poimanju stvarnosti dostiže samo kad je kod stvaraoca i/ili mislioca prisutna plodotvorna dihotomija metoda. Elem, da pojasnim, molekularnu biologiju, nauku kojom se bavim, tj. za koju sam obučavan, osnovali su ljudi čija je osnovna struka bila fizička hemija. Princip redukcionizma pokazao se plodotvornim za izučavanje bioloških fenomena! Tako je, da uzmemo primer jedne druge oblasti ljudskog stvaralaštva, za promišljanje i rano uobličavanje hrišćanske misli zaslugu imaju i klasična grčka filosofija, posebno neoplatonizam i gnoza. Da podsetim, Aurelije Avgustin, sveti Jovan Zlatousti i drugi crkveni oci, latinski i grčki, bili su ŠKOLOVANI FILOSOFI! Tako da smatram da naša, ajde da kažem, patriotska humanistika MORA PRUŽITI ALTERNATIVU ovim KVISLINZIMA koristeći SVA RASPOLOŽIVA SREDSTVA njihovog zanata! Jer, ako nema njihovog naroda, DŽABA BILO I NjIHOVO FILOSOFIRANjE! Na kraju (ali ne i po značaju!) citiram jednog ZAPADNOG FILOSOFA I POLITIČKOG MISLIOCA: "Dosad su filosofi tumačili svet, ali problem je u tome, što svet treba menjati, a ne tumačiti!" Pa da ga barem promenimo u zemlji Srbiji na zadovoljstvo velike većine njenih građana, koje god bili oni opredeljenja!
Preporuke:
0
0
6
sreda, 13 oktobar 2010 16:57
VH@thinking maize
Kad smo vec kod razmisljanja,ne mogu a da ne primetim paradoksalnost u stavu nekoga ko se predstavlja kao thinking maize i poziva na razmisljanje jednostrane srpske filosofe recima:"Think about those things".Nije li i Vama to malo cudno?
Preporuke:
0
0
7
sreda, 13 oktobar 2010 17:56
Aleksandar
Bodriar nije filozof nego sociolog. On nije analiticki filozof koji svoj rad zasniva na poznavanju rasudjivanja kojim se bavi filozofska discilina: logika. O tome ne zna nista. Pristup kojim pise je pomo-kontinentalisticki, tj. radi se o vrlo tuznom OPSKURANTIZMU.
Preporuke:
0
0
8
petak, 15 oktobar 2010 09:45
Mario Kalik
@ Thinking maize
"Filozof profesionalac" vam je lepo odgovorio. Filozofija se rodila na Zapadu, odvajanjem od mita i religije, kao poseban oblik duhovnog iskustva koje se izražava pojmovnim mišljenjem. Na Istoku ima vrednih uvida, duboke mudrosti, ali to nije filozofija, jer postoji slikovit, metaforičan način izražavanja. POJAM se tu nije do kraja oslobodio od čulnih ili intuitivnih predstava. Eto npr. vi kažete da je "punoća vremena" dobar opis onoga što posle detaljnije razlažete. Da, u najboljem slučaju samo dobar OPIS, ali ne i OBJAŠNjENjE, daleko više misaonog sadržaja ima u onome što ste nakon njega rekli i što bi trebalo da bude predstavljeno ovim opisom. Takve metafore, na žalost, ne mogu da iscrpu sav sadržaj jednog pojma, u njima uvek ostaje nešto misaono nezahvaćeno. Ovo naravno ne znači da se i spekulativni filozofi ne koriste slikovitim izrazima. Čak i najveći među njima, Hegel, to radi. Ali, one uvek dolaze kao ilustracija nečega što je već pojmovno izvedeno i razvijeno, da bi nam učinile prijemčivijim i plastičnijim rezultat jednog složenog procesa zaključivanja.
Hegel je rekao i da je filozofija misao svog vremena. Ako je tako, da li nam istočna, tj. ne-zapadna "filozofija" može pomoći da promislimo naše vreme, a ono je svakako zapadno? Ako su ta dva vremena, sveta života, civilizacije itd., gledano u onome što predstavlja njihov suštinski identitet, bitno različite, kako je onda ovo uopšte moguće?! Nije reč o jednostranosti, već o celishodnosti. Kada već govorite o alternativi i menjanju sveta, može li "Nosorog" ili "Bhagavad Gita" da na tom polju zameni klasnu borbu i humanističku misao? Ne verujem. To su, opet u najboljem slučaju, samo duhovni sadržaji koji po nekim svojim uvidima mogu biti korisni za oslikavanje humanijeg života u budućnosti, ali ne i za njegovo menjanje. Igra je viši oblik ljudskog postojanja, ali klasna borba nije igra. A ova borba nam je preko potrebna da bi se bitno promenio naš svet.
Preporuke:
0
0
9
petak, 15 oktobar 2010 09:45
Mario Kalik
@ Thinking maize
Zanimljivo da se i istočni svet, a ne samo zapadni, menjao sredstvima zapadne kulture. I ne samo menjao, nego u velikoj meri napredovao. To je važna razlika između ova dva sveta. Svet Istoka je u principu zatvoren, kružan, nepromenljiv, svet Zapada otvoren, linearan, promenljiv. Milenijumi su na Istoku, odnosno izvan Zapada, prolazili, a da se ništa bitno, nikakav pomak, progres, na materijalnom ili duhovnom planu nije dešavao. Zato je taj svet, onog trenutka kada je krenuo da se menja, morao da se osloni na produkte zapadnog sveta. Rusija, Kina, Japan, Latinska Amerika itd. svi su oni počeli da izlaze iz svoje autarhičnosti i geopolitičke inferiornosti usvajanjem i korišćenjem zapadne misli, nauke, tehnike. Možemo mi koliko hoćemo da se mrštimo na zapadni imperijalizam, ili da žalimo zbog propasti istočnjačke duhovnosti, ali ovaj imperijalizam neće savladati ni "Bhagavad Gita" ni "Nosorog" ni ruska teoligija; to mogu učiniti samo duhovna i materijalna oruđa koja su nastala na Zapadu. One civilizacije koje to ne shvate i ne iskoriste, osuđene su na propast. To se desilo sa primitivnim zajednicama koje je kolonijalizam zbrisao sa lica zemlje. To će se desiti svakome ko se u borbi protiv imperijalnog Zapada oslanja isključivo na tekovine svoje, ne-zapadne civilizacije i kulture. U tome vidim suštinski nedostatak u poziciji naših desničarskih kleronacionalista koji iluzorno misle da će vraćanjem točka istorije u premodernu, ne-zapadnu, pravoslavnu prošlost, čak i da je to moguće, uspeti da poraze svog današnjeg neprijatelja.
Nema od tog posla ništa. Sama njihova praksa ih demantuje i pokazuje koliko su samoprotivrečni. Jer oni svoj uticaj šire ne crkvenim molitvama ili narodnom usmenom poezijom (iz guslarsku pratnju), već borbenim korišćenjem Interneta, štampe, plakata i ostalih sredstava koja su izumljena upravo na Zapadu?! Ono što je postojalo u jednoj tradiciji može da bude korektiv negativnih savremenih trendova, ali nikako ne može u potpunosti da ih zameni.
Preporuke:
0
0
10
petak, 15 oktobar 2010 10:22
thinking maize@ g-di Filosofu Profesionalcu i VH-u
G-din "Filosof Profesionalac" (znaci navoda, zato što je ovo pretpostavljam nick ili možda deklarisanje, a ne ime) reče: "Stvar je u tome sto je, nazalost, filozofija i nastala i razvijala se na Zapadu. Tzv. "ne-zapadna" filozofija uglavnom NIJE filozofija. O tome se radi. Ali verujte, takodje, da najbolji primeri filozofije nemaju mnogo veze sa politickim ponasanjem Zapada prema Srbiji. Bas suprotno. To je jako vazno, kako ne bismo dospeli u situaciju da neselektivno i lacki (i opasno) mrzimo sve sto dolazi sa Zapada.", što je istina, ali ne celovita. Filosofiju (i to marksističku!) slušah u srednjoj školi od "najvećeg filosofa Kraljeva i šire okoline", potonjeg DEPOS-ovog poslanika, pa člana LSV-a (ime ne navodim iz razumljivih razloga!), kao "usmerenjak", dok mi je istu školu filosofije na fakultetu (PMF, Beograd) predavao legendarni Tika Petrović. Od svega što mi je predavao Tika, sećam se čuvene PIRAMIDE ZNANjA (zašto baš piramide?!), sa FILOSOFIJOM NA VRHU! Kao i Tikinog saveta, pri polaganju ispita: "Morate mnogo da čitate, da širite vidike!" "Najvećeg filosofa Kraljeva i šire" pamtim po skriptama u kojoj je stajao jedan Marksov citat iz starine: "Hic Rodos, Hic salta!" Pored toga, pročitao sam za svoga "usmerenjaštva" i "Bolest na smrt" Kjergegora. Toliko o mojoj filosofskoj "predspremi"! Ali sam poslušao Tikin savet, pa sam pored "moje" molekularne biologije dosta čitao... I video da o problemima MIŠLjENjA i SAZNAVANjA raspravljaju i ljudi, koji NISU FILOSOFI. Posle, za mog studiranja, video sam da o društvenim problemima raspravljaju i ljudi, koji ne pripadaju tzv. humanistici. I shvatio sam da se radi o PROBLEMIMA, koji ne samo da su OPŠTELjUDSKI, u načelu i principu, već i zbog HLEBA NASUŠNOG! Za šire obrazlaganje obratite Karlu Marksu i njegovim filosofskim sledbenicima. Ono što sam po diplomiranju i zaposlenju radio jeste da ONO ŠTO SAM NAUČIO ukomponujem u posao, kojim sam zarađivao za "hleb nasušni", ali i da razumem probleme koji mi je taj posao nametao!
Preporuke:
0
0
11
petak, 15 oktobar 2010 10:43
thinking maize@ g-di Filosofu Profesionalcu i VH-u, nastavak!
Da, moj posao je zahtevao STALNO UČENjE i PREISPITIVANjE. Nešto slično Vam Poštovani. Ali učenje ne kroz spekulaciju, već kroz realni ogled, uz stalno preispitivanje. Pa sam, sa napredovanjem, logično, se okrenuo i "pomoćnim sredstvima", kao literaturi (njenom traženju, pregledanju, ocenjivanju), tehničkim znanjima (malo više od: "Mujo, narani svinje i majmune i NIŠTA NE PIPAJ!"), uz matematiku i kibernetiku (mada nemam posebni "filing" ni za tehniku, ni za matematiku, ni za kibernetiku). Moralo se! Posebno kad mi je pokojni akademik Zvonko Damjanović započeo ispit iz Biokibernetike "vakelom" o PROPASTI NAŠEG ŠKOLSTVA... Ljudi su počeli da vraćaju indekse, oni smeliji su samo gutali knedle, među njima i ja. Postavi prof. Zvonko pitanja, vidim da mi "zapala" neka koja razumem: 1) crna i siva kutija; 2) homeostat; 3) povezivanje neurona. I bi jedna od 3-4 moje desetke! Videh da MODELOVANjE tj. ORGANIZOVANO PROMIŠLjANjE POJAVNOG SVETA i NIJE TAKO TEŠKO, kao i za njega NIJE NEOPHODNO "svemirsko" znanje meni "omražene" matematike! Dovoljno je POVEZIVATI ČINjENICE, kako FAKTIČKE, tako i MISAONE, pa da "STVARI LEGNU NA MESTO". I to kao "PRVI KORAK NA PUTU OD DESET HILjADA MILjA"! A svaki je "korak" drugačiji od prethodnog. Videh da mogu da napredujem! Ali moja struka zahteva povezivanje ljudi, timski rad. Moguće je i usamljeništvo (mada je znatno teže!), ali nikako "soliranje"! Nešto slično slobodi teologa! Sledile su godine rada. Nađoh i da moram da se suočavam sa NEIZVESNOŠĆU. Mišljah da je to povezano samo sa kvantnom fizikom nekim egzotičnim granama matematike, koje zasnovaše Ervin Šredinger i Kurt Gedel, a Nils Bor dovede do vrhunca PRICIPOM KOMPLEMENTARNOSTI. Sve tako dok se ne opredelih da se bavim fotosintezom i da čitam FILOSOFSKE KNjIGE, bar popularne. Nađoh da neke fotosintetske pojave tumače kvantno-mehaničkim tuneliranjem, posredovanim VIRTUELNIM ČESTICAMA, koje se kreću BRŽE OD SVETLOSTI! Nađoh kod Karla Popera da se TEORIJA EVOLUCIJE može objasniti kao METAFIZIČKI ISTRAŽIVAČKI PROJEKAT!
Preporuke:
0
0
12
petak, 15 oktobar 2010 11:07
thinking maize@ g-di Filosofu Profesionalcu i VH-u, nastavak 2!
I shvatih da su STVARI MNOGO KOMPLEKSNIJE i da ŠTO SU SLOŽENIJE, sve ih je TEŽE RAZUMETI! Čuh i za TEORIJU IGARA i za TEORIJU HAOSA. Saznah za Svet 1, Svet 2 i Svet 3, Karla Popera. Vratiše se neka davna srednjoškolska znanja o Platonovoj teoriji Ideja. setih se predavanja prof. Zvonka o ANALOŠKOM PRISTUPU, pri čemu se stvari ne razmatraju ANALITIČKI, već FENOMENOLOŠKI, prateći ULAZE i IZLAZE iѕ SISTEMA. Setih se i AGNOSTIČKE TEORIJE SAZNANjA, koja odbija da prizna da je KRAJNjE SAZNANjE MOGUĆE (kako ga je shvatao jedan "usmerenjak"!), pa videh da neke zahteve tako ekstremnog stava respektuje i npr. Karl Poper, stavom o METAFIZIČKOM ISTRAŽIVAČKOM PROGRAMU. Pomenuti Filosof Društva (zatočnik tzv. liberalnog pogleda na društvo), ali i Filosof Nauke u sklopu te, njim predložene paradigme uze da objašnjava TEORIJU EVOLUCIJE. A ja, kao "usmerenjak", proizišao iz Titovog sistema (kao i velika većina mojih profesora!) gledao sam u istu TEORIJU kao DRUGO SVETO PISMO! (Posle sam shvatio, da je ta ZABLUDA poprilično rasprostranjena!) Sve dok mi "čika" Poper nije "došanuo" da se EVOLUCIJA NE MOŽE DOKAZATI, pa je zato METAFIZIČKI ENTITET, ali pošto, među drugim TEORIJAMA O RAZNOVRSNOSTI ŽIVOTA ima NAJVEĆI OBJAŠNjAVAČKI POTENCIJAL, ona je TEORIJA, tj. ISTRAŽIVAČKI PROJEKAT! Posle toga zapazih da se g-din Poper o sebi ne izjašnjava kao o MATERIJALIST, već kao o REALISTI i shvatih da i MIŠLjENjE O SVETU KOMPLEKSNO, barem delom KOLIKO JE KOMPLEKSAN SVET SAM! I da je DRUŠTVO, verovatno, KOMPLEKSNIJE OD PRIRODE! Nastupiše 90-te, pa 2000-te. Euforija, pa bes; bes, pa euforija... Ne živim u "kuli od slonovače"... Pored ličnog života (brak, dete, porodica, razvod, ponovo nalaženje u radu) pratio sam, pa i učestvovao u društvenim dešavanjima... Postao sam vernik, ne posebno posvećen, ali vernik tradicionalne SPC mog naroda. Razdvajao sam verska osećanja od moje naučne profesije. Nešto kao tradicija... Dok ne pronađoh "Tao fizike". Ponovo pročitah Bora, pa Šredingerov "Šta je život! i Um i materija"...
.jpg)
"NjIHOVI MUDRIJAŠI
VIDELI SU
ELEKTRIČNO SVETLO
NA ZAPADU,
I DOĐOŠE
DA GA OBOŽAVAJU!",
što I NIJE BAŠ POHVALNO ZA NAŠE MISLIOCE! OBRAZLOŽENjE: Vrlo je interesantno da, sem kruga oko Dušana Pajina i časopisa "Kulture Istoka" niko nije ni pokušao da PROMIŠLjA STVARNOST (kakva god ona bila i koju god filosofemu "upotrebili" za to!) NA ISTOČNjAČKI, NE-ZAPADNI NAČIN. Npr. Pajin to čini, istina polazeći od npr. Prinstonske gnoze itd., ali i čitajući, prevodeći i komentarišući i ORIGINALNE NE-ZAPADNE FILOSOFSKO-RELIGIOZNE TESTOVE (npr. poeme "Nosorog" ili "Zapis o veri u duh"). No, on je IZUZETAK na beogradskoj filosofskoj sceni, usmerenoj samo na ZAPADNU FILOSOFSKU PARADIGMU! Kao da Pavle Jeftić nije 1929 g. preveo "Bhagavad Gitu", sa uvodom prof. Miloša Đurića! I kao da i neki filosofi srpske nacionalnosti, ali iz zagrebačkog filosofskog kruga (npr. Čedomil Veljačić i Rada Iveković) nisu se tim bavili! Sve je to shvatano kao egzotika, povezana sa Titovom politikom nesvrstanosti! Takođe, sem krugova oko SPC, uglavnom aktivnih teologa, pa i monaha i episkopa, NIKO SE NIJE BAVIO RUSKOM TEOLOŠKOM MIŠLjU, sem delimično pokojnog Nikole Miloševića! Da li ovo asocira na izvesnu PROVINCIJALNOST beogradskih mislilaca?! Ne znam, ali znam da je ovo, u svakom slučaju, JEDNOSTRANOST! Jer, šta kažete o prof. Zvonku Mariću koji promišlja filosofske osnove moderne fizike i raspravlja o Borovom principu komplementarnosti, ne uzimajući i HOLISTIČKI PRISTUP, tako zastupljen na Istoku! Kao da ne zna za Fritjofa Kapru?!
Stvar je u tome sto je, nazalost, filozofija i nastala i razvijala se na Zapadu. Tzv. "ne-zapadna" filozofija uglavnom NIJE filozofija. O tome se radi. Ali verujte, takodje, da najbolji primeri filozofije nemaju mnogo veze sa politickim ponasanjem Zapada prema Srbiji. Bas suprotno. To je jako vazno, kako ne bismo dospeli u situaciju da neselektivno i lacki (i opasno) mrzimo sve sto dolazi sa Zapada.
Inace pohvale za izvanredan prikaz g.Marasa.
"Filozof profesionalac" vam je lepo odgovorio. Filozofija se rodila na Zapadu, odvajanjem od mita i religije, kao poseban oblik duhovnog iskustva koje se izražava pojmovnim mišljenjem. Na Istoku ima vrednih uvida, duboke mudrosti, ali to nije filozofija, jer postoji slikovit, metaforičan način izražavanja. POJAM se tu nije do kraja oslobodio od čulnih ili intuitivnih predstava. Eto npr. vi kažete da je "punoća vremena" dobar opis onoga što posle detaljnije razlažete. Da, u najboljem slučaju samo dobar OPIS, ali ne i OBJAŠNjENjE, daleko više misaonog sadržaja ima u onome što ste nakon njega rekli i što bi trebalo da bude predstavljeno ovim opisom. Takve metafore, na žalost, ne mogu da iscrpu sav sadržaj jednog pojma, u njima uvek ostaje nešto misaono nezahvaćeno. Ovo naravno ne znači da se i spekulativni filozofi ne koriste slikovitim izrazima. Čak i najveći među njima, Hegel, to radi. Ali, one uvek dolaze kao ilustracija nečega što je već pojmovno izvedeno i razvijeno, da bi nam učinile prijemčivijim i plastičnijim rezultat jednog složenog procesa zaključivanja.
Hegel je rekao i da je filozofija misao svog vremena. Ako je tako, da li nam istočna, tj. ne-zapadna "filozofija" može pomoći da promislimo naše vreme, a ono je svakako zapadno? Ako su ta dva vremena, sveta života, civilizacije itd., gledano u onome što predstavlja njihov suštinski identitet, bitno različite, kako je onda ovo uopšte moguće?! Nije reč o jednostranosti, već o celishodnosti. Kada već govorite o alternativi i menjanju sveta, može li "Nosorog" ili "Bhagavad Gita" da na tom polju zameni klasnu borbu i humanističku misao? Ne verujem. To su, opet u najboljem slučaju, samo duhovni sadržaji koji po nekim svojim uvidima mogu biti korisni za oslikavanje humanijeg života u budućnosti, ali ne i za njegovo menjanje. Igra je viši oblik ljudskog postojanja, ali klasna borba nije igra. A ova borba nam je preko potrebna da bi se bitno promenio naš svet.
Zanimljivo da se i istočni svet, a ne samo zapadni, menjao sredstvima zapadne kulture. I ne samo menjao, nego u velikoj meri napredovao. To je važna razlika između ova dva sveta. Svet Istoka je u principu zatvoren, kružan, nepromenljiv, svet Zapada otvoren, linearan, promenljiv. Milenijumi su na Istoku, odnosno izvan Zapada, prolazili, a da se ništa bitno, nikakav pomak, progres, na materijalnom ili duhovnom planu nije dešavao. Zato je taj svet, onog trenutka kada je krenuo da se menja, morao da se osloni na produkte zapadnog sveta. Rusija, Kina, Japan, Latinska Amerika itd. svi su oni počeli da izlaze iz svoje autarhičnosti i geopolitičke inferiornosti usvajanjem i korišćenjem zapadne misli, nauke, tehnike. Možemo mi koliko hoćemo da se mrštimo na zapadni imperijalizam, ili da žalimo zbog propasti istočnjačke duhovnosti, ali ovaj imperijalizam neće savladati ni "Bhagavad Gita" ni "Nosorog" ni ruska teoligija; to mogu učiniti samo duhovna i materijalna oruđa koja su nastala na Zapadu. One civilizacije koje to ne shvate i ne iskoriste, osuđene su na propast. To se desilo sa primitivnim zajednicama koje je kolonijalizam zbrisao sa lica zemlje. To će se desiti svakome ko se u borbi protiv imperijalnog Zapada oslanja isključivo na tekovine svoje, ne-zapadne civilizacije i kulture. U tome vidim suštinski nedostatak u poziciji naših desničarskih kleronacionalista koji iluzorno misle da će vraćanjem točka istorije u premodernu, ne-zapadnu, pravoslavnu prošlost, čak i da je to moguće, uspeti da poraze svog današnjeg neprijatelja.
Nema od tog posla ništa. Sama njihova praksa ih demantuje i pokazuje koliko su samoprotivrečni. Jer oni svoj uticaj šire ne crkvenim molitvama ili narodnom usmenom poezijom (iz guslarsku pratnju), već borbenim korišćenjem Interneta, štampe, plakata i ostalih sredstava koja su izumljena upravo na Zapadu?! Ono što je postojalo u jednoj tradiciji može da bude korektiv negativnih savremenih trendova, ali nikako ne može u potpunosti da ih zameni.